Небојша Васовић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на групи „Југословенске књижевности са општом“ 1978. године. У Београду је радио као слободни уметник: писац, уредник, књижевни критичар. Магистрирао је 1992. на „Новом Калифорнијском колеџу“ у Сан Франциску (програм: Poetics). Живи у Торонту (Канада) од марта 1988. године. Аутор је следећих књига:

​

━━━━━━━━━━━━

​

Поезија:

​

Струна/Сутон, Просвета, Београд, 1983.

​

Со лично, Видици, Београд, 1986.

 

Бразил, Матица српска, Нови Сад, 1986.

 

Песме за децу и калуђере, Матица српска, Нови Сад, 1989.

 

Пердидо, КЗНС, Нови Сад, 1991.

 

Гонг у житу, Матица српска, Нови Сад, 1991.

​

Музика роба, Нолит, Београд, 1992.

 

Талмуд и ја, БИГЗ, Београд, 1992.

 

Седам чунова, БИГЗ, Београд, 1995.

 

Посечене су шуме, Народна књига, Београд, 2003.

 

Ни љубави ни хлеба, Повеља, Краљево, 2006.

 

Krv pod figovníkom , Ars Poetica, 2010, Bratislava

 

Изабране песме, Повеља, Краљево, 2011.

 

Нека, хвала, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2014.

​

Голицач табана, Пресинг,  Младеновац, 2018.

​

Дулчинеји од Винче, Поетикум, Краљево, 2021.

​

━━━━━━━━━━━━

​

Есеј, критика, дневници:

​

Поезија као изванумиште, Рад, Београд, 1983.

​

Против Кундере, Браничево, Пожаревац, 2003.

​

Лажни цар Шћепан Киш, Народна књига, Београд, 2004.

​

Дневник I, Народна књига, Београд, 2004.

​

Contra Kundera, La Cabra Ediciones, Ciudad de Mexico, 2012.

​

Зар опет о Кишу?, Конрас, Београд, 2013.

​

Полемике и портрети, Задужбина „Николај Тимченко“, Лесковац/ “Алтера“, Београд, 2015.

​

Европски давитељи из нашег сокака, Бернар, Београд, 2016.

​

Оклагија Доктора Јеркова,  Издање аутора, Торонто, 2021. 

​

━━━━━━━━━━━━

​

Преведени текстови:

​

Радови Н. Васовића су преведени на следеће језике: шпански (La Jornada Semenal, 23 de marzo de 2008, Numero 681), енглески (Modern poetry in Translation No 3, London, 1993), француски (Liberté, No. 194, Montreal, 1991); такође на шведски, пољски, румунски, мађарски, словачки, словеначки, македонски и турски.

 

Поезија Небојше Васовића је заступљена у следећим антологијама:

​

​

Шум Вавилона, уредили Михајло Пантић и Васа Павковић, Нови Сад, КЗНС, 1988.

​

Звуци и комешања, издао Миљурко Вукадиновић, Београд, 1989.

​

Антологија српске поезије, издао Стеван Тонтић, Сарајево, 1992.

​

Српске прозаиде – антологија песама у прози, приредила Бојана Стојановић Пантовић, Београд, Нолит, 2001.

​

Ново распеће, антологија савремене српске поезије, приредио Зоран Богнар, Београд, 2004.

​

Неболомство: панорама српског песништва краја XX века, приредила Бојана Стојановић Пантовић, Загреб, Хрватско друштво писаца, 2006.

​

Антологија новије српске поезије – осамдесете, приредио Миливоје Пајовић, Београд, Граматик, 2006.

​

Поезија и последњи дани: три деценије новије српске поезије 1977 – 2007, приредио Добривоје Станојевић, Београд, Сербика, 2009.

​

Колективни облак, Per Art, Нови Сад, 2013, приредио Вујица Решин Туцић.

​

Српска критичка поезија, приредио Мирко Магарашевић, Нови Сад, Академска књига, 2013.

​

Антологија српске еротске поезије, Академска књига, Нови Сад, 2016, приредио Мирко Магарашевић.

​

На румунском:

Archipelagul Dantelat, Mariana Dan i Miljurko Vukadinović, Panciova: Lumina, 1988.

​

На енглеском:

Places we love – An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, Ed. by Gojko Božović, Serbian PEN, Belgrade, 2006.

​

На француском:

Anthologie de la Poesie Serbe Contemporaine, Boris Lazić; Paris, Un Infini Cercle Bleu, 2011.

​

На немачком:

Hundert Gramm Seele, Robert Hodel, Leipziger Literaturverlag, 2011.

​

На шпанском:

El Color de la Esencia, Anfora Nova, Cordoba, 2013.

​

━━━━━━━━━━━━

​

Преводилаштво:

​

Превео и објавио одломке из дела Витолда Гомбровича, Воласа Стивенса, Теодора Реткеа, И. Б. Сингера, Анаис Нин у српским часописима. Са Новицом Петровићем приредио и превео специјално издање часописа „Градац“ (1987) посвећено делу Мaлколма Лаурија. Поновљено издање под насловом: Малколм Лаури, Паклени камен, Градац, библиотека “Алеф”, Чачак- Београд, 2000.

​

━━━━━━━━━━━━

​

Стипендије и награде:

​

1994. Постдимпломске студије на одсеку за компаративну књижевност факултета у Ајови (University of Iowa, USA)

​

1992. Награда „Милан Ракић“ за поезију (Београд, Србија)

​

1992. Награда „Нолит“ за поезију (Београд, Србија)

​

1984. Стипендија Удружења писаца Словеније (Љубљана, Словенија)

​

1981/82. Стипендија факултета у Лисабону за курс португалског језика (Faculdade de Letras da Universidade de Lisboa, Portugal)

​

2014. Награда „Николај Тимченко“ за књижевну критику

​

2025. Награда „Владислав Петковић Дис" за поезију.